Београд, 1. април 2026. –
„Слике које смо видели испред Ректората представљају коначну дијагнозу овог режима, јер је за њих знање опасност, а сирова сила једини закон који познају и признају. У овим тешким тренуцима, аутономија Универзитета остаје једина преостала граница између државе и обичне партијске касарне.
Оно чему смо сведочили била је чиста демонстрација јада и застрашујуће ревности којом се креће на голоруки народ и студенте. Видели смо како систем функционише „као сат“ искључиво када треба ломити отпор и застрашити оне који се усуђују да мисле својом главом.
Са овог места морам да запитам где је била та ефикасност и тај јуриш када је шеснаест наших сународника изгубило животе под рушевинама надстрешнице? Тада нисмо видели овакву хитрину, нити смо видели кордоне који опкољавају канцеларије одговорних министара и корумпираних извођача. Тада су били пажљиви, спори и пуни разумевања за оне који су својим потписима посејали смрт.
Данас живимо у држави у којој је постало опасно бити студент, а пожељно бити корумпирани извођач радова. Ово је систем у којем пендрек ради брже од тужилаштва, а чизма лакше од морала.
Док год је лакше да студенти добију ударац него убице, заслужену пресуду, ми не живимо у држави, већ у окупираној земљи. Зато подршка Универзитету и ректору није само ствар политичког уверења, већ суштинска граница између слободе и потпуне контроле, једина преостала линија фронта против овог општег бесмисла“, поручио је председник ПОКС и народни посланик РС, Војислав Михаиловић.
