На данашњи дан се навршава 72 године од рођења нашег престолонаследника, Александра II Карађорђевића. Добротвор, хуманитарац, дипломата, војник и пре свега патриота. Отворен према свету, али доследан својим коренима, сада, као и увек, своју земљу представља на најбољи начин.
Александар је рођен 17.7.1945. године у хотелу „Клериџис“ у Лондону од оца Петра II, Југословенског краља и мајке Алесандре, грчке принцезе. Соба 212, у којој је рођен, проглашена је територијом Краљевине Југославије, како би млади принц могао да постане престолонаследник. Из Југославије је донесен грумен земље који је стављен испод кревета на ком се порађала Краљица, како би се симболично родио на земљи својих предака.
Чак су два изасланика тадашашње ДНРЈ (Демократска Народна Република Југославија) присуствовала том догађају, по налогу Јосипа Броза Тита. Убрзо након рођења, његов отац званично губи титулу краља, 29.11.1945. године. Тада је било више него јасно да ће принудна кућа краљевске породице морати да буде Лондон. Крштен је Лондону, а кума му је била садашња Краљица Велике Британије, Елизабета II. Када му је било само три године, проглашен је за државног непријатеља број 3, одмах иза својих родитеља. Тиме је настављена неправда која је трајала од почетка рата над породицом Карађорђевић.
Као и сви чланови његове породице, добио је завидно образовање у најбољим светским школама. Пошавши стопама свог прадеде Петра, постао је школован војник. Земље у којим се образовао биле су Швајцарска, САД, Енглеска и Шкотска. Војну службу обављао је у 16. пуку краљевских копљаника Велике Британије. Стигао је до чина капетана. Војну Службу је почео 1966. године а напустио је 1972. године, када се посветио пословној каријери. Носталгија за Отаџбином никада га није напуштала. Убрзо након напуштања армије оженио се Маријом, принцезом од Португала и Бразила. Са њом има три сина. Брак је трајао од 1972-1985. године. Исте године када је окончао први брак, започео је и други – са садашњом супругом Катарином.
Ситуација у СФРЈ постајала је све тежа, земља је била пред распадом. Коначно су се стекли услови да се врате чланови породице Карађорђевић. Пре 26 година, 1991. године, Александар се вратио. Дочекала га је непрегледна скупина поштовалаца, жељна повратка бољих дана. – Данас је најсрећнији дан у мом животу – повикао је тада Александар на одушевљење многобројних монариста. Свој говор завршио је у Тополи, родном месту родоначелника 
династије Карађорђа речима “Живела Србија“. Коначно се преселио у Србију 2001. године, у краљевски двор који је одузет од његовог оца. Овим чином је исправљен бар део историјске неправде учињене над краљевском породицом. Од тада се бави хуманитарним радом и помаже свом народу. Родбински је повезан са многим династијама Европе, од Винзора до Олденбурга. Мир, толеранција и узејамно поштовање су идеали нашег престолонаследника.
Круна мири и уједињује. Монархија јача земљу, модернизује је. Њени темљи су дубоко укорењени у историји Српског народа. Она нас је водила кроз највећу патњу и најсјајније успехе. Чврстом руком, стварала је јаку, модерну земљу. Родила се са другим династијама и стварала блиске везе са Европским силама. У ратовима доносила слободу, а у миру стабилност. Србија има своју династију којом може да се дичи. Са вером у боље сутра, као и те, сада већ давне 1991. године, сви заједно кличемо: “Хоћемо Краља!“.
Покрет обнове Краљевине Србије честита рођендан Њ.К.В. Александру Карађорђевићу, са искреним жељама да настави да корача стопама својих предака и Србију поново учини великом.
С’ вером у Бога, за Краља и Отаџбину!
