„Господин Шапић је коначно смислио начин да опљачка Београд легално. Не мора да проваљује трезор, довољно је да у петак, 24. јула, на седници Скупштине града прогура тачку дневног реда коју већина одборника неће ни прочитати, а камоли разумети.
Ја сам је прочитао!
Град Београд намерава да на десет година унајми приватну фирму која ће наводно управљати безбедносним системом града. Преведено на српски, то значи да ће 2.200 приватних службеника, плаћених из џепа свих грађана, преузети послове које по Уставу и закону морају да обављају полиција, Жандармерија и Сектор за ванредне ситуације. И то не зато што држава то не може, него зато што неко други хоће да наплати оно што је држава дужна да ради, да зарађује на безбедности наше деце и наших породица.
Рачуница је јасна, 104 милиона евра за изградњу, па још 690 милиона такозване ‘накнаде за доступност’ у наредних десет година, што је укупно скоро 700 милиона евра. А шта добијамо за тај новац? Педесет комунално-безбедносних станица и два објекта од по 1.000 квадрата које ће, према самој документацији, приватни партнер моћи да задржи и након истека уговора. Грађани плаћају изградњу, закуп и одржавање, а после десет година ниједна цигла није њихова.
То није никаково јавно-приватно партнерство, већ приватно преузимање јавне имовине јавним новцем. Када се новац преусмерава преко вештачких, приватних фирми које не постоје док им власт не да посао од 700 милиона евра, то се стручно зове организовани криминал. И тако ће се третирати чим дође време.
Питам Шапића, ако је овај модел толико добар, зашто га не примени на својим приватним фирмама, уместо што га тестира на безбедности грађана где грешке коштају људских живота? А одборнике владајуће већине питам да ли ће 24. јула подићи руку за нешто што нису ни прочитали? Подигните је, али знајте да се сваки потпис бележи именом и презименом, а не именом странке, и да ће бити предмет одговорности када се ова власт промени.
Ово није техничка јавна набавка, већ питање ко командује безбедношћу Србије, да ли државне институције или приватни уговор после ког ће неко остати богатији за две зграде и опрему коју су грађани платили. Београд није акционарско друштво Александра Шапића, него град својих грађана и својих закона. Безбедност није роба ни приватни бизнис, већ обавеза државе, и овакав систем у Србији више неће моћи да пролази.”- изјавио је Владимир Ђорђевић, заменик председника ПОКС и народни посланик РС.
