Уставни пуч, пљачка кроз „д.о.о.“ преваре и позив на хитно хапшење одговорних
„Грађани Србије, изгледа да су претходне владе пронашле најједноставнији начин да се реше одговорности за државну имовину. Оно што припада свима лепо се препакује у д.о.о. и онда се то представи као реформа. Само што шуме, воде, путеви и национални паркови нису ничија приватна својина, нити државна имовина може да се третира као партијски плен.
Претварање јавних предузећа у друштва са ограниченом одговорношћу није козметичка промена назива и печата. То је озбиљна промена начина управљања имовином од општег интереса. А када се такве одлуке доносе без јасног објашњења грађанима, онда је сасвим оправдано питати се коме и зашто се отвара простор за другачије располагање националним ресурсима.
Погледајмо које су то „фирмице“ претходне владе одлучиле да пребаце у д.о.о. форму.
ЈП „Србијашуме“, јер шта ће нам шуме као јавно добро када се све може посматрати кроз биланс и интерес неког будућег инвеститора?
ЈП „Србијаводе“, јер, изгледа, ни вода више није само вода, већ ресурс који некоме може постати добра пословна прилика.
ЈП „Путеви Србије“, јер ни путеви нису имуни на ову велику реформаторску идеју да се све што је државно претвори у трговачко друштво.
ЈП „Скијалишта Србије“, јер су и планине, по свему судећи, постале занимљивије када се посматрају као пословна прилика, а не као природно богатство.
ЈП „Национални парк Фрушка гора“ и ЈП „Национални парк Ђердап“, јер шта ће нам заштићена природна добра ако не могу да се уклопе у нечије пословне планове?
ЈП „Службени гласник“, јер је изгледа и објављивање закона добило своју тржишну димензију.
ЈП „Пошта Србије“, јер ни њена инфраструктура није остала по страни ових промена.
Докле више?
Ко је дао право министрима, премијерима и члановима претходних влада, који су седели у фотељама 2023, 2024, 2025. и 2026. године, у пуном или техничком мандату, да доносе одлуке којима се мења статус предузећа која управљају добрима од општег интереса? Да ли су заиста мислили да је довољно променити правну форму, па да нико више не поставља питања о одговорности?
А шта су радили директори и чланови управних одбора ових предузећа? Да ли су само подигли руку, ставили потпис и наставили даље, као да је реч о промени назива канцеларије, а не о имовини која припада свим грађанима Србије?
И ту долазимо до тужилаштва. Тужитељка Загорка Доловац очигледно има много разлога да се позабави овим питањима. Или је можда постало уобичајено да се тужилаштво огласи тек када политички ветар промени правац? Грађани не плаћају тужилаштво да би посматрало шта власт ради и чекало да неко други постави питања. Ако постоји основ за сумњу у незаконитости, посао тужилаштва је да реагује, а не да ћути.
Захтевам да се хитно испита законитост свих одлука о промени правне форме наведених јавних предузећа, као и одговорност чланова претходних влада који су те одлуке доносили и спроводили.
Захтевам да се утврди одговорност директора, чланова управних одбора и свих других лица која су учествовала у овом процесу, а да се против свих за које се утврди да су прекршили закон покрену одговарајући поступци.
Нова влада мора да преиспита све донете одлуке и, уколико се утврди да су незаконите или противуставне, покрене поступак њиховог поништавања и враћања јавних предузећа у претходни статус. Не може се државна имовина прекрајати по мери политичких интереса, а да за то нико не одговара.
Они који су одлучивали о судбини државне имовине морају да објасне шта су радили, зашто су то радили и у чијем интересу. А ако је било незаконитости и злоупотреба, одговорност мора бити и кривична.
Србија није ни партијска каса ни приватна фирма било које власти. И неће бити ничија прћија.
Србија Србима!“
Владимир Ђорђевић
Заменик председника Покрета обнове Краљевине Србије – ПОКС
