Данас је 5. октобар. Прошло је тачно 26 година од када смо мислили да смо завршили посао. Имали смо наду, имали смо енергију, али шта смо урадили? Стали смо на пола пута. Оставили смо посађено семе из којег се поново накотила иста, ако не и гора мафијашка жградија. Уместо сређене државе, пустили смо их да направе свој приватни картел, да обезглаве институције и да од Србије направе своју личну прћију док ми гледамо и гутамо кнедле.
Е па, доста је било гутања кнедли и слегања раменима!
Стиже 25. октобар. Немојте опет да будемо наивни, немојте опет да проћердамо шансу и после се чудимо што нам државу воде ликови са потерница. Ово није тренутак за шминкање леша, ово је борба да државу отмемо из руку криминалаца и вратимо је народу.
Хоћемо земљу у којој полицајац служи закону, а не партијском шефу! Хоћемо судове који суде по правди, а не по телефонском позиву из централе! Хоћемо поштену, нормалну Србију у којој наша деца не морају да пакују кофере чим добију диплому само зато што немају страначку књижицу.
Октобар нам дугује тај реванш. Али још више ми то дугујемо својој деци.
25. октобра немате изговор. Разобличите ту њихову машинерију, растерајте те паразите! Заокружите број 3! Јер кад младост и студенти крену, ту никакав картел не помаже, студенти побеђују!
